Za mesec dana navršiće se punih deset godina od kako je Ustavni sud Srbije zabranio rad i delovanje klerofašističke organizacije Otačastveni pokret „Obraz“ zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje. Utisak je da se odluka Ustavnog suda svih ovih godina uglavnom nije poštovala.

Članovi Obraza mogli su slobodno da učestvuju u mnogim uličnim akcijama i performansima krajnje desničarskih organizacija, ali i da glasno i upadljivo ometaju skupove pretežno mirovnih nevladinih organizacija. Štaviše, deset godina kasnije zakonski zastupnik Obraza Mladen Obradović veoma često je na ulicama glavnog grada (danas kao zakonski zastupnik Svetosavkog saveza Obraz), gde predvodi stotine mladih desničara koji glasno kliču ruskoj oružanoj agresiji na Ukrajinu.

“Rusija je danas svetionik slobode i zato mi Srbi imamo dužnost da budemo uz majčicu Rusiju”, rekao je Obradović na prvom od tri skupa podrške Rusiji. Skup su organizovale ozloglašene Narodne patrole, poznate po nezakonitom legitimisanju i prestrašivanju izbeglica u Srbiji. Na jednom od tih skupova organizovana je i protestna vožnja ulicama Beograda. Na automobilima u kojima su se nalazili Obradović i njegovi ideološki sledbenici bilo je autolakom ispisano slovo „Z“, kojim ruska vojska obeležava ratnu mehanizaciju tokom invazije na Ukrajinu.

A to famozno slovo „Z“, koje su u simboličkom smislu pojedini političari i analitičari uporedili sa kukastim krstom koji je Hitler koristio u Drugom svetskom ratu, stići će i do suda. Beogradski advokat za ljudska prava Aleksandar Olenikpodneo je prijavu protiv tri učesnika skupa podrške Moskvi održanog 4. marta u Beogradu, optužujući ih „za podsticanje na agresivan rat“. Olenik je prijavu podneo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv Mladena Obradovića, ali i predsednika pokreta „Oslobođenje“ Mlađana Đorđevića, te Damjana Kneževića iz organizacije „Narodne patrole“.

„Ovo je oznaka agresorske sile i klasična scenografija pozivanja na agresivan rat. Kao advokatu mi je delovalo najnormalnije da podnesem prijavu, kad to već nije uradilo tužilaštvo odmah sutradan“, rekao je tada Olenik. Dodao je da će se, ukoliko izostane reakcija tužilaštva, obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

U Nemačkoj tužioci uveliko pokreću istrage protiv osoba koje ispisuju to slovo po zidovima. Korištenje simbola može se smatrati “podržavanjem krivičnog dela” ako se može dokazati povezanost s ratom u Ukrajini. Prema članu 140. Krivičnog zakona Nemačke, osobe koje koriste simbol mogu biti kažnjene sa do tri godine zatvora ili novčanom kaznom.

Radikal, rusofil, fan svetosavlja…

Nakon što je Ustavni sud Srbije zabranio 2012. godine dalji rad Obraza, Obradović se nakratko primirio, da bi ubrzo javnost saznala da se učlanio u Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja, pravosnažno osuđenog zbog zločina protiv čovečnosti u Vojvodini, gde je organizovao proterivanje stanovnika nesrpskog stanovništva, pre svega Hrvata. Od tada se Obradović po pravilu pojavljuje na gotovo svim desničarskim skupovima, gde neretko propagira ideje zbog kojih je Obraz i zabranjen.

Novina u Obradovićevom radu i delovanju se odigrala 2015. kada je osnovao udruženje Rusko-srpski kulturni centar. Četiri godine kasnije podneo je zahtev u Agenciji za privredne registre da se organizacija preimenuje u Svetosavski savez “Obraz”.

Ciljevi pobrojani u statutu Rusko-srpskog kulturnog centra bili su „podizanje svesti najšire populacije o zajedničkoj kulturnoj baštini Srba i Rusa, slavnoj istoriji i društvenim i kulturnim vezama danas; podsticanje mladih stručnjaka za obavljanje društveno-korisnih delatnosti…“

Međutim, 2019. osim imena promenjen je i statut udruženja, a u njemu i ciljevi. Statut propisuje da je član udruženja, pored ostalog, „dužan da svojim ličnim primerom i življenjem u skladu sa hrišćanskim načelima svedoči vrednosti za koje se udruženje zalaže“, te da „rečju i delom doprinosi ostvarivanju ciljeva“. Kako je i sam Obradović priznao u izjavi za RSE, i zabranjeni i novi Obraz dele „opredeljenje za duhovnu i državotvornu obnovu srpstva na temeljima svetosavlja“.

Zbog tako proklamovanog opredeljenja u programskim dokumentima Ustavni sud je i zabranio Obraz. I ne samo to: tumačeći odluku Ustavnog suda zamenica republičkog javnog tužioca Gordana Janićijević je za VOICE još juna 2016. godine izjavila da je zabranjeno svako menjanje forme tog udruženja kako bi se izbegla svrha i suština odluke Ustavnog suda.

Tom prilikom ona je napomenula da nije u obavezi tužilaštva da sprovodi kontrolu nad odlukom Ustavnog suda, već je za to zaduženo posebno odeljenje MUP-a Srbije čiji je zadatak da motri na javnim skupovima na društveno opasne pojedince i organizacije.

Novosadski advokat Vladimir Beljanski smatra da tužilaštvo ne može da se isključi od zbivanja u javnosti i da kaže: mi ne vidimo ništa dok nam neko ne javi šta se događa. Prema njegovim rečima, i tužilaštvo je deo društva i ono mora da bude u toku sa zbivanjima i nema opravdanja za pasivnost.

„Kada pričamo o ekstremizmu – imali smo slučajeve od primene nasilja prema neistomišljenicima do verbalnog izražavanja određenih stavova. Nije sve podložno krivičnom gonjenju i ne treba svaki put da bude krivičnog postupka jer određene stvari spadaju i u domen slobode izražavanja koja u demokratskom društvu, kako kaže Evropski sud za ljudska prava, mora biti široka. Naravno, postoje razlozi zbok kojih se ta sloboda izražavanja nekome mora ograničiti i onda dolazimo na polje primene krivičnih propisa i krivičnog gonjenja“, upozorio je Beljanski.

Obraz otvoreno za diskriminaciju

Republičko javno tužilaštvo je 2009. godine podnelo Ustavnom sudu predlog za zabranu Otačastvenog pokreta Obraz tvrdeći da je delovanje ovog udruženja usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih i manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Kao razloge za zabranu istaklo je programska načela sadržana u dokumentima udruženja koja imaju statutarni karakter, kao i stavove sadržane u javnim izjavama pripadnika udruženja povodom incidenata u kojima su učestvovali, a kojima se širi mržnja i netrpeljivost prema političkim neistomišljenicima i vrši diskriminacija prema osobama koje imaju drugačiji način života.

Ustavni sud je 12. juna 2012. godine izrekao zabranu rada Otačastvenog pokreta Obraz zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje nacionalne i verske mržnje. Sud je zauzeo stav da je zabrana Obraza nephodna imajući u vidu da radnje koje su preduzeli nadležni organi radi suzbijanja nedozvoljenog ponašanja pripadnika uruženja, u vidu vođenja prekršajnih i krivičnih postupka, nisu uspele da suzbiju nedozvoljeno delovanje udruženja.

Sud je naložio APR-u da izbriše Obraz iz registra udruženja građana. Iako je odlukom Ustavnog suda zabranjeno, članovi Obraza nastavili su da javno ističu simbole i zastave udruženja, a pripadnici Obraza su se i nakon zabrane pojavljivali na antiratnim skupovima i ometali njihovo održavanje.

Prema mišljenju antiratne aktivistkinje Žena u crnom Staše Zajović, dan kada je Mladen Obradović 2019. u APR-u preregistrovao Rusko-srpski kulturni centar u Svetosavski savez Obraz ustvari ustvari je „pokazna vežba kako režim preko legalizma propagira neonacizam i klerofašizam, umesto da vlada vladavinom prava“.

„Obraz i Obradović su sekundarna strašila, a glavno je Šešelj, njihov duhovni vođa. Oni služe Vučiću kako bi mogao svetu da pokaže kako je okružen ekstremnim desničarima i da upozori ko bi mogao da jednog dana bude partner EU u Srbiji. Za nas je mnogo ozbiljnije što na takav način podilazi procesu putinizacije, ranije započet kao model ruskog sveta, u koji se Vučić kasnije samo utopio“, smatra Zajović.

Kao posebno opasna navela je najnovija divljanja pripadnika Obraza, Narodnih patrola i ostalih desničara na ulicama. „Režim kaže kako desničari na to imaju pravo jer im je ustavom zagarantovana sloboda kretanja i sloboda mišljenja. Međutim, to se ne može tako nazvati, ako je posredi poziv na ubijanje i na rat sa isticanjem ozloglašenog slova Z“, upozorila je sagovornica VOICE-a.

Nije sporno pojavljivanje nekadašnjih članova zabranjenog Obraza samo na skupovima podrške Rusiji. Staša Zajović upozorava da su aktivistikinje Žena u crnom njihova najčešća meta.

„Oni se redovno pojavljuju na našim skupovima, posebno kada je tema Srebrenica, i otvoreno nas provociraju. I nije samo Obraz u pitanju. Na meti smo i Zavetnika, Sime Spasića i ostalih strašila ovog režima“, rekla je Staša Zajović i precizirala da su ih Zavetnici do sada verbalno ili fizički napali deset puta.

Zašto je Ustavni sud zabranio Otačastveni pokret Obraz

Po oceni Ustavnog suda, Udruženje Obraz nije vršilo samo promociju i afirmisanje srpskih i pravoslavnih vrednosti, već je otvoreno iskazivalo stav netolerancije i netrpeljivosti prema određenim delovima društvene zajednice sa kojima ne deli isto mišljenje, moralne stavove, pogled na svet i način.

U programskim dokumentima Obraza izražena je jasna namera preduzimanja svih radnji neophodnih radi ostvarivanja ciljeva udruženja, što podrzumeva i primenu nasilja. To se posebno odnosi na dokument pod nazivom „Srbskim neprijateljima“, kojim su stigmatizovane čitave grupe koje Obraz smatra neprijateljima srpskog naroda i kojima se upućuju najteže uvrede i pretnje.

Delovanje Obraza ne ogleda se samo kroz promociju nedozvoljenih ciljeva u programskim dokumentima i medijima, već i u konkretnim aktivnostima koje su članovi preduzimali učešćem u brojnim događajima u kojima je došlo do narušavanja javnog reda i mira, o čemu su dokaze podneli nadležni organi tokom postupka pred Ustavnim sudom.

Kao primer naveden je 10. decembar 2007. kada je oko 30 aktivista ometalo održavanje prijavljenog javnog skupa „Stop klerikalizaciji“, koji su organizovale „Žene u crnom“ i druge nevladine organizacije, povodom obeležavanja međunarodnog dana ljudskih prava. Obrazovci su tom prilikom uzvikivali parole preteće sadržine: „Nož, žica Srebrenica“ i „Ubi, ubi Šiptara“.

Oko 30 pristalica Obraza i Pokreta 1389, naveo je Ustavni sud, 11. jula 2009. u Beogradu ometali su održavanje skupa „Žena u crnom“ povodom obeležavanja stradanja osoba muslimanske veroispovesti u Srebrenici. Uzvikivali su: „idite u Kravice“, „ovo je Srbija“, „Srbija Srbima“, „napolje sa Turcima“…

Početkom oktobra 2010. trojica maloletnika su iz prostorija Obraza preuzela veću količinu propagandnog materijala sa sadržajem koji poziva građane da se 10. oktobra odazovu u što većem broju i da spreče manifestaciju „Parada ponosa“, na kojoj su kasnije izbili ozbiljni nemiri.

Ustavni sud je konstatovao da se članovi Obraza nijednom svojom izjavom nisu ogradili od učešća na tim skupovima, niti od sadržine parola koje su uzvikivali „čime su i svojim nečinjenjem potvrdili slaganje sa svim događanjima na ovim skupovima“.

Aktivistkinje Žena u crnom išle su na sva suđenja Mladenu Obradoviću zbog organizovanja nereda na Paradi ponosa. Osuđen je na 10 meseci zatvora, a kasnije ga je Vrhovni sud oslobodio optužbe. Po oceni Staše Zajović, to „pokazuje da je reč o fasadi i farsi“ i potvrđuje njenu tezu da je „u pitanju legalizam u službi neonacizma i klerofašizma“.

„Obradović je samo jedan od uslužnih servisa države i on je za mene državni činovnik. Kada je nekoliko godina kasnije Vučiću trebalo da pokaže kako je Srbija privržena evrointegracijama, Obradović mu je obećao da će samo prošetati pored Parade ponosa i biti suzdržan, a Vučić mu se na tome kasnije i javno zahvalio. To je još jedan dokaz da Vučić ima apsolutnu konrolu nad njim. Samo nekoliko dana kasnije polupano je nekoliko poslastičarnica u vlasništvu Albanaca u Vojvodini i niko nije reagovao“, navela je Zajović.

Nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Karadžiću i Mladiću…

Zanimljivo je prisetiti se i šta je o Otačastvenom pokretu Obraz naveo MUP Srbije još 2005. godine, kada je na inicijativu Skupštine Vojvodine u najvišem pokrajinskom telu raspravljano o organizovanim neonacističkim i klerofašističkim organizacijama na tlu Vojvodine.

U informaciji dostavljenoj poslanicima Skupštine Vojvodine navedene su organizacije Nacionalni stroj, skinhedi, Krvi i čast i Rasni nacionalisti, rasonalisti. Organizacija Obraz svrstana je u klerofašističke organizacije, dok su Pokret 64 županije i Honvedi nazvani neformalnim društvenim grupama koje nisu izričito optužene za delovanje s neonacističkim obeležjima.

„Antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima i antisemitizam, njihovi su zajednički programski elementi“, navodi se u informaciji.

Policijska analiza pokazala je podudarnost delova programa političkog pokreta „Obraz“ i skinheda, uprkos tome što postoji animozitet između hrišćanske desničarske omladine koje okupljaju „Obraz“ i „Dveri“ s jedne, i skinheda, koje vide kao nevernike, s druge strane.

U tekstu se navodi i da je svim područnim sekretarijatima unutrašnjih poslova MUP naloženo da evidentiraju i prate delovanje skinheda, „Nacionalnog stroja“, „Krvi i časti“ i drugih organizacija, kao i da protiv njih preduzimaju zakonske mere, te da o svemu hitno izveštavaju Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na meti Obraza i ekipa Nezavisnog društva novinara Vojvodine

U junu 2017. godine Obraz je saopštio da su članovi ove organizacije učestvovali u sprečavanju projekcije dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“ koji je trebalo da bude prikazan u Nišu. Film je nastao u koprodukciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine i BIRN Kosova.

Na dan prikazivanja se ispred niškog Medija centra okupila grupa ekstremista koji su uzvikivali parole protiv Albanaca i “Kosovo je Srbija”.

Samo mesec dana kasnije, „obrazovci“ su se okupili u Beogradu na protestu protiv memorijalnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici koji je organizovala grupa nevladinih organizacija.

Nekoliko godina kasnije tužilaštvo je pokrenulo inicijativu pred Ustavnim sudom da se zabrani rad i delovanje dve organizacije – Nacionalnog stroja i Obraza. Potonja je zabranjena 2012. godine, dok je Nacionalni stroj zabranjen 2011.

Odluke Ustavnog suda Srbije su opšteobavezujuće i izvršne. Međutim, naše zakonodavstvo ne predviđa kaznu za nepoštovanje odluka Ustavnog suda. Drugim rečima, to znači da će oni koji se ne pridržavaju odluke najviše sudske instance u zemlji proći nekažnjeno.

To bi praktično trebalo da znači da bi se o zabrani nove organizacije Obraz moglo raspravljati tek ako Ustavnom sudu bude podneta nova inicijativa. Logično bi bilo da takvu inicijativu podenese Republičko javno tužilaštvo. Ipak, to može učiniti i bilo koji građanin Srbije.

Darko Šper (VOICE, naslovna fotografija: N1)